У организацији Делегације ЕУ у Србији, ОЕБС-а и Библиотеке Плус, од 24. до 29. августа 2025. године у Кладову је одржан летњи камп Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције.
Камп је окупио наставнике и ученике из шест гимназија – из Пожеге, Врања, Београда, Бора, Суботице и Кладова који су кроз радионице, предавања и тимски рад истраживали како одговорно користити вештачку интелигенцију и како развијати критичко мишљење у дигиталном окружењу.
Програм су водили проф. др Бојан Лазаревић, проф. др Тамара Вученовић, доц. др Виолета Кецман, доц. др Маја Вукадиновић, Владислав Стојичић и проф. др Далибор Петровић. Учесници су се кроз разговоре, радионице и практичне активности бавили темама као што су:
- Увод у AI и (пост)медијску писменост,
- Манипулација информацијама и алгоритми,
- Критичко мишљење у доба вештачке интелигенције,
- Етика употребе AI у образовању, и
- Медијска и AI писменост као нови основ образовања.
Првог дана учесницима су представљени циљеви и план рада у кампу. После упознавања, ментори и ученици су разговарали о задацима који их чекају током наредних пет дана заједничког рада.
Камп је започео разговором на тему Увод у AI и (пост)медијску писменост. Поподневна радионица Разликовање истине од дезинформација уз помоћ AI омогућила је учесницима да анализирају примере лажних вести и науче како да препознају манипулативне наслове и садржаје. Вече је било резервисано за филмску пројекцију епизоде Black Mirror („Joan Is Awful“), после које је уследила дискусија о утицају дигиталних технологија на приватност и идентитет.
Другог дана фокус је био на питањима ко контролише оно што видимо на интернету и како алгоритми обликују наше мишљење. На радионици ТикТок, YouTubе и Инстаграм – анализа алгоритамске препоруке учесници су анализирали како друштвене мреже формирају корисничке навике и утицај алгоритама на перцепцију истине.
Трећи дан био је посвећен теми Критичко мишљење у доба вештачке интелигенције. Учесници су разговарали о томе да ли AI подстиче или гуши самостално мишљење и како професори могу подстаћи ученике да вештачку интелигенцију користе као алат за дубље разумевање, а не за пречице. У радионици Аргументација на друштвеним мрежама учесници су анализирали примере из свакодневне онлајн комуникације и вежбали вештине аргументовања и дијалога. У поподневном делу дана уследило је предавање Етика употребе AI у образовању где се говорило о академској честитости, заштити приватности и могућностима персонализованог учења уз помоћ AI.
Последњи радни дан и округли сто на тему Медијска и AI писменост као нови основ образовања. Разматрано је како се AI и медијска писменост могу интегрисати у школске програме, на који начин технологија утиче на образовне неједнакости и како се може развијати одговорност у дигиталном простору.
Учесници су тог дана уживали у крстарењу бродом по Дунаву, а вече је било посвећено представљању ученичких радова и квизу Истина или лаж?, када су приказали која су знања стекли током кампа.
Поред учења, време у Кладову протекло је у дружењу, заједничким шетњама уз Дунав и чак прослави рођендана, јер се кроз пријатељство и рад у тиму најбоље учи о комуникацији, разумевању и одговорности у дигиталном свету.
У петак смо се опростили од Кладова правећи планове за наставак сарадње. Учесници су истакли да је време проведено на кампу било изузетно корисно и инспиративно, а да ће знања стечена на кампу даље ширити на школским часовима, секцијама и радионицама.
Камп је показао да заједничко учење наставника и ученика представља изузетно ефикасан модел за развој дигиталне писмености и критичког мишљења – вештина које су данас важније него икада.
Више о кампу и његовом значају можете чути у емисијама Радио Београда:
https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-2/5776446/dnevni-magazin-kulture.html
Трибина „Медијска писменост и критичко мишљење у доба вештачке интелигенције“, одржана у XIII београдској гимназији, била је подељена у два тематска дела. У првом делу разматрана су питања мишљења, писмености и интелигенције, са посебним освртом на природну и вештачку интелигенцију, њихове разлике и сличности. Бојан Лазаревић је представио тему „Шта јесте, а шта није AI“ уз видео презентацију, док је Виолета Кецман говорила о вештинама медијске писмености у контексту вештачке интелигенције, истичући важност аналитичког и критичког приступа дигиталним медијима. Тамара Вученовић је анализирала улогу технологије и дигиталне културе у савременом друштву, указујући на њен утицај на медијске садржаје и друштвене односе. Дискусија је обухватила питања етике у прикупљању и коришћењу података, регулације AI на глобалном и националном нивоу, као и све већу доминацију технолошких компанија. Завршна разматрања фокусирала су се на антропооптимизам као перспективу за сагледавање AI и њеног утицаја на друштво.
