Nasleđe i budućnost
Dvodnevna regionalna konferencija posvećena Javnom servisu održana u Kolarčevoj zadužbini.
Da li javni medijski servisi regiona ostvaruju standarde o informisanju na koje ih obavezuju zakoni? Koliko se veruje javnom servisu? Kome je javni servis potreban – stanovništvu ili državi? Zašto je važno da postoji uređivački nezavisni javni medijski servis? U čemu se razlikuje od komercijalnih televizija? Da li postoji potreba za obrazovnim i kulturnim programom?
Ovo su neke od tema regionalne konferencije Javni servis, nasleđe i budućnost održane 25. i 26. februara u Kolarčevoj zadužbini, fokusirane u četiri okvira: o javnom servisu i informacionom društvu, o poverenju građana u javni servis, o javnom servisu kao celoživotnom obrazovanju, i o javnom servisu kao kreatoru i arhivu naše kulture. Na konferenciji su učestvovali stručnjaci iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Novog Sada i Beograda, a realizovali su je izdavačka kuća Clio, Udruženje Biblioteka plus i nedeljnik Vreme, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i Ambasade Kanade u Srbiji. Konferencija je zasnovana na dobroj praksi Kanade i istraživanju o javnim servisima Jugoistočne Evrope Fondacije „Konrad Adenauer“.
Na početku programa, pozdravljajući učesnike, pomoćnica ministarke kulture i informisanja Slavica Trifunović, skrenula je pažnju da je „prema izveštaju Unije evropskih javnih medijskih servisa EBU, u protekloj godini došlo do jačanja poverenja u javne medijske servise u celokupnom društvu“, ali i da to ne garantuje njihov opstanak.
Zahvaljujući se organizatorima na pozivu, Džajlz Norman, novi kanadski ambasador u Srbiji, uz napomenu da mu je to jedna od „prvih zvaničnih aktivnosti“ i da su Kanada i Srbija jedne od 36 potpisnica Globalne deklaracije o medijskim slobodama 2019. godine, rekao je da je „u Kanadi javni servis čvrsto utemeljen, počevši sa stvaranjem Kanadske korporacije za emitovanje ili CBC 1936. godine“. Naveo je da provincijski javni servisi emituju uglavnom obrazovni i informativni program, a da „javni servis nudi brojne značajne prednosti – posebno u stvaranju medijskog sadržaja od javnog značaja i promovisanju vrednosti demokratskog društva.
Zoran Hamović, glavni urednik izdavačke kuće Clio i predsednik Udruženja Biblioteka plus, podsetio je da ova kuća već četvrt veka objavljuje „knjige koje služe medijskom poučavanju i usavršavanju“ i da je neposredno pred početak ove konferencije objavljena knjiga Medijske industrije Aleksandra Luja Todorovića, višestrukog autora, prevodioca i recenzenta izdanja edicije Multimedija koji nas je napustio prošle godine. Zadatak konferencije je da „afirmiše principe delovanja i važenja javnog servisa, ali mnogo više da ukaže na širi medijski ambijent i realne mogućnosti oslobođenog razvoja javnog servisa stimulisanog da se vodi načelima dobrobiti, a ne dobiti“, zaključio je Hamović.
Uvodni deo konferencije „Javni servis i informaciono društvo“ otvorio je profesor Miroljub Radojković sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, izlaganjem o mestu i ulozi javnog servisa u zemljama Evrope i Amerike.
Govoreći o Medijskoj strategiji u Srbiji od 2020. do 2025. godine, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu istakla je da se „javni medijski servisi pojavljuju u četiri od pet oblasti strategije, što govori o njihovom značaju za celokupno javno informisanje“. „Nažalost, strategija ne locira poziciju javnih servisa u kontekstu digitalnog okruženja.
Gospodin Hendrik Zitik, rukovodilac medijskog programa Fondacije Konrad Adeneuer za Jugoistočnu Evropu, javio se iz Sofije. Podsetio je na rezultate istraživanja u okviru projekta započetog pre godinu i po dana o javnim servisima 10 zemalja ovog regiona. „U Srbiji, na prvo pitanje da li mislite da je javna radio-difuzija (JRD) važna za demokratiju, 64 odsto ispitanika odgovorilo je potvrdno, a samo 19 odsto njih je zastupalo suprotan stav. Takođe, 65 odsto ispitanika smatra da se JRD nalazi pod političkim uticajem. Nije dakle u stanju da izveštava nezavisno. Slična situacija je u celoj Jugoistočnoj Evropi.
Na konferenciji su održane četiri okrugla stola:
- Javni servis i informaciono društvo
- Javni servis i poverenje građana
- Javni servis i obrazovanje građana
- Kulturna javnost i kulturna baština javnog servisa
Pored navedenih učesnika, u razgovorima su učestvovali:
prof. dr Nada Zgrabljić Rotar, Fakultet hrvatskih studija, Zagreb; prof. dr Jovanka Matić, Institut društvenih nauka, Beograd; prof. dr Vladimir Vuletić, Filozofski fakultet i RTS, Beograd; dr Aleksandar Vranješ, Fakultet političkih nauka Banjaluka; prof. dr Aleksandar Baucal, Filozofski fakultet, Beograd; dr Srđan Verbić, FEFA, Beograd; prof. dr Refik Šećibović, Visoka škola za turizam i menadžment, Konjic; Vigor Majić, Istraživačka stanica Petnica; prof. dr Milena Dragićević Šešić, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd; prof. dr Mirjana Nikolić, Fakultet dramskih umetnosti, Beograd; Nebojša Bradić, Radio televizija Srbije, Beograd; prof. Janko Ljumović, Fakultet dramskih umjetnosti, Cetinje; Ana Marija Simonović, Radio televizija Srbije, Beograd; Jasna Dimitrijević, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Beograd
Celokupan snimak konferencije možete pogledati: dan 1, dan 2, završna reč.
