U lozničkoj gimnaziji držan stručni skup posvećen projektnoj nastavi
Gimnazija „Vuk Karadžić“ u Loznici bila je domaćin stručnog skupa „Projektna nastava – izazovi i mogućnosti“ koji je u organizaciji Biblioteke plus održan 7. novembra 2019. godine. Na skupu su govorili: Zoran Hamović, dr Dobrinka Kuzmanović i dr Dušan Ristanović.
U uvodnom izlaganju, Zoran Hamović, predstavnik Biblioteke plus, izneo je osnovne razloge koji su uticali na odluku da se kreira projekat Centar za razvoj projektne nastave. Ovaj projekat je nastao kao odgovor na izazove sa kojima se suočavaju nastavnici u gimnazijama kao predavači na izbornim programima. Nastavnici izbornih programa su nosioci značajnog dela promena u opštem srednjem obrazovanju, a nemaju dovoljno iskustva i znanja za primenu projektnog modela nastave na kojem počivaju novi izborni programi. Kako je Biblioteka plus, kroz ranije realizovane programe, kao što su Internest i Digitalni pogon, akumulirala bogata iskustva na razvijanju projektnog modela nastave, došlo se na ideju da to može biti baza znanja koja će ponuditi odgovore ne neke od izazova reformisane gimnazije. U tom smislu, oformljena je mreža škola koja će razvijati institucionalni model podrške projektno orijentisanoj nastavi. Mrežu čine gimanzije iz Kikinde, Vranja, Požege, Valjeva, Kragujevca, Beograda, Bačke Palanke i Loznice. U narednih godinu dana ove škole će izraditi predlog modela Centra za razvoj projektne nastave koji bi u budućnosti obavljao funkciju inkubatora projektno orijentisane nastave za izborne programe i obavezne predmete u srednjim školama.
Polazeći od činjenice da živimo u jednom društvenom kontekstu kojim dominira medijska kultura, dr Dobrinka Kuzmanović sa Fakulteta za medije i komunikaciju iz Beograda održala je predavanje pod nazivom Medijska kultura, informaciona pismenost i projektna nastava. Istraživački nalazi pokazuju da su sposobnosti mladih da rasuđuju o informacijama na internetu veoma slabe. Mladi, za koje se često misli da su „digitalni urođenici“, možda mogu u isto vreme da koriste Fejsbuk i Tviter, postavljaju selfi na Instagram i četuju sa vršnjacima, međutim, kada su u situaciji da procenjuju informacije kojima su izloženi na društvenim mrežama, lako mogu biti prevareni. Iz tog razloga, uloga nastavnika u formiranju znanja koja vode ka informaconoj pismenosti je presudna. Pogotovo u okolnostima primene projektne nastave koja se uglavnom oslanja na upotrebu savremene informaciono-komunikacione tehnologije.
S namerom da se prisutnim nastavnicima predstave i razjasne sve faze projektnog modela nastave, dr Dušan Ristanović sa Fakulteta pedagoških nauka iz Jagodine imao je izlaganje Projektna nastava u učionici – od teorije ka praksi. Projektnu nastavu možemo odrediti kao iskustveni model nastave orijentisan na izgrađivanje i razvijanje znanja i sposobnosti učenika kroz rad na istraživačkim projektima. Tokom primene ovog modela nastave, nastavnici bi trebalo da vode računa o sledećim elementima na kojima se bazira projektna nastava: ključna znanja i sposobnosti: projekti su usmereni na razvijanje učeničkih znanja i sposobnosti, kao što su kritičko mišljenje, rešavanje problema, saradnja i sl; izazovno problemsko pitanje: projektne aktivnosti započinju vodećim pitanjem koje je izazovno za učenike, odnosno problemom koji treba da se reši; održivo istraživanje: projekat uključuje aktivan, detaljan proces tokom kojeg učenici razvijaju pitanja, pronalaze i koriste odgovarajuće istraživačke resurse, postavljaju dodatna pitanja i osmišljavaju adekvatne odgovore; autentičnost: projekat treba da bude postavljen u realnom kontekstu, da se odnosi na rešavanje objektivnih problema i da za to postoje dostupni resursi i interesovanje učenika; učenje kroz istraživanje: tokom istraživanja, dok pokušavaju da dođu do odgovora na vodeće pitanje, učenici uče i primenjuju stečena znanja; saradnja: učenici, nastavnici i članovi zajednice zajednički učestvuju u aktivnostima pronalaženja rešenja vodećeg pitanja, a u istraživačkim aktivnostima treba koristiti savremenu tehnologiju kao podršku; učenička autonomija: projekat omogućava učenicima da, u zavisnosti od stepena iskustva na projektima, rade samostalno, uz odgovarajuću pomoć i podršku nastavnika; refleksija: projekat otvara mogućnosti učenicima da promišljaju o sopstvenom načinu učenja i rada; kritika i revizija: rad na projektima uključuje i postojanje kontinuiranih povratnih informacija koje omogućavaju učenicima da menjaju svoje ideje, predloge i sl.; izrada materijalnih produkata: učenici treba da kreiraju različite opipljive proizvode koji prikazuju rešenje vodećeg pitanja; javno prikazivanje rezultata istraživanja: projekat zahteva od učenika da rezultate svojih istraživanja prikažu u okviru odeljenja, škole ili šire društvene zajednice. Projektna nastava predstavlja složen model rad i zbog toga bi Centar za razvoj projektne nastave, koji bi u budućnosti bio formiran, trebao bi da budeo mesto saradnje i razmene iskustava između nastavnika.
Direktor lozničke gimnazije Darko Nestorović predstavio je planove transformacije školske biblioteke u moderni informacioni centar, koji bi imao značajnu ulogu u realizaciji projektnih i istraživačkih radova učenika u sklopu izbornih programa i obaveznih predmeta. Školska biblioteka, ne samo da treba da bude transformisana u infoteku nove savremene škole, već treba da dobije značajno mesto u procesu modeliranja Centra za razvoj projektne nastave. Strateški pravac razvoja školske biblioteke bio bi etapno funkcionalno transformisanje u informacioni i medijski centar. Stručno i unapređeno delovanje infoteke, dakle, ne bi trebalo da ostane na nivou tehnološki osavremenjenog „čuvara pamćenja“. Uloga infoteke ne sme da ostane samo pružanje usluga arhiviranja, čuvanja i pripremanja informacija za naručioce na različitim medijima. Infoteka kao informacioni centar podrazumeva školi prilagođenu i unapređenu aktivnost, u okviru otvorenog kreativnog prostora gde se podržavaju individualna inicijativa i stvaralački procesi timova i mreža saradnika.
Pored nastavnika iz lozničke gimnazije, skupu su prisustvovali i nastavnici – predstavnici gimnazija iz Bačke Palanke, Kikinde, Valjeva, Vranja i Požege. Stručni skup je realizovan kao deo planiranih aktivnosti u okviru projekta Centar za razvoj projektne nastave. Moderator skupa bio je Mirko Marković, pedagoški savetnik.
